Textual description of firstImageUrl

Васко Попа | ПОСЛЕ ИГРЕ



Најзад се руке ухвате за трбух
Да трбух од смеха не пукне
Кад тамо трбуха нема

Једна се рука једва подигне 
Да хладан зној с чела обрише
Ни чела нема

Друга се рука маши за срце 
Да срце из груди не искочи
Нема ни срца

Руке обе падну 
Беспослене падну у крило
Ни крила нема

На један длан сад киша пада 
Из другог длана трава расте
Шта да ти причам



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана