Дижемо руке Улица се у небо пење
Обарамо погледе
Кровови у земљу силазе
Из сваког бола
Који не спомињемо
По један кестен израсте
И остаје тајанствен за нама
Из сваке наде
Коју гајимо
По једна звезда никне
И одмиче недостижна пред нама
Чујеш ли метак
Који нам око главе облеће
Чујеш ли метак
Који нам пољубац вреба
