И блеснуше сијалице горе.
Ти отиде према пристаништу,
Па изгоре у пламену зоре.
Прскали су дани као врела,
Мој се живот котрљао даље...
Али отуд где си сагорела,
Сваког јутра сунце сјај свој шаље.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...