slike pesnika

Тодор Манојловић – БРАЗДА



todor-manojlovicСваки од нас повлачи, урезује
(О, са колико грча и бола често!)
По једну бразду у духовни простор,
Један невидљиви зрак —
Који ће ваљда имати да засија,
да запламти једном када се рујне и жуте руже
Смираја сурвавају славно у сутон
И на модром пурпуру неба засветле јасно
Васионске тачке безбројних звезданих јата
И оштро успламтеле мислене нити;
Цео један чудно изукрштан,
Испресецан заслепљив геометризам
Што не може да зрачи
У тупом свакидашњем светлу.

На тамном пурпуру ноћи огњене бразде
Постају јасне, одају своју тајну и смисао:
Блистава алемска мрежа, у којој се хватају,
Којом хватамо и распоређујемо неуморно
Звезде, сазвежђа и онај део бескрајности
Чијим се дахом и пламеном
Напаја и расветљује чаробно
Овај наш скучени туробни живот крви и земље.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта