slike pesnika

Тодор Манојловић – БРАЗДА



todor-manojlovicСваки од нас повлачи, урезује
(О, са колико грча и бола често!)
По једну бразду у духовни простор,
Један невидљиви зрак —
Који ће ваљда имати да засија,
да запламти једном када се рујне и жуте руже
Смираја сурвавају славно у сутон
И на модром пурпуру неба засветле јасно
Васионске тачке безбројних звезданих јата
И оштро успламтеле мислене нити;
Цео један чудно изукрштан,
Испресецан заслепљив геометризам
Што не може да зрачи
У тупом свакидашњем светлу.

На тамном пурпуру ноћи огњене бразде
Постају јасне, одају своју тајну и смисао:
Блистава алемска мрежа, у којој се хватају,
Којом хватамо и распоређујемо неуморно
Звезде, сазвежђа и онај део бескрајности
Чијим се дахом и пламеном
Напаја и расветљује чаробно
Овај наш скучени туробни живот крви и земље.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта