И осећања своја криј –
Нека у самом душе дну
Грану и нека зађу ту;
Јав звезда ноћу нећеш чути –
У души својој сјај – и ћути.
Како да срце каже све?
И ко да схвати твоје сне?
Зна ли тај у теби шта је драж?
Ако казана мисао је лаж!
Не праскај – изворе не мути,
Већ боље, из њих пиј – и ћути.
У самом себи живети знај –
У души имаш раскош, сјај
Тајанства, дивних мисли бук;
Заглушиће их спољни хук
И бели дан их потиснути –
Ослушкуј њихов пој – и ћути!
