Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Тин Ујевић | ВЈЕЧНИ ПРСТЕН



Све ће ове ствари јоште једном доћи
као што су биле и како су прошле,
и ти црни дани, и те плаве ноћи,
и љубави , чедне, страсне, добродошле;

једном тамо послије хиљада, хиљада 
и хиљада љета опет ћемо наћи
иста свјежа чула, иста срца млада,
и тај њежни осмијех, благи и домаћи.

Тада опет једном над свладаним гробом 
мотрит ћемо свемир новим освјетљењем.
Владат ћемо опет својим росним собом,
и љубавним плачем и пожарним хтијењем;

само ипак неће тада, надајмо се, 
да нас јоште тару ове бриге ружне,
и да полет у вис догађаји косе
и пламен за женом наше усне кужне.

- Па да барем тада, за тисућ тисућа 
и тисућу љета, и још много веће,
примимо на наша срца уздишућа,
као никад послије, један уздух среће.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта