Textual description of firstImageUrl

Тин Ујевић | ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ПУТОВАЊА


Анђеле, погледај натраг кући
и плачи;
но мени пусти да будем јачи;
ја нећу ући.

Мрзи ме да гледам своју младост.
Мрзи ме да ме прошлост веже.
И у биједи има радост
што нема мреже.

Ја немам мреже, ја немам веже.
Ја губим себе десетљећа.
Има у мени помама цвијећа,
и још имам равнотеже.

Чему се враћати на стара мјеста?
Ја мрзим гробља и старину,
и цијеним свјетло и ширину:
постоји цеста.

Имају куће старе и нове.
Туђе.
Ја немам куће.
Ништа ме не зове.

Тридесет година путовања,
брда проклетства.
Без посла и без занимања,
без средства

Сотоно, не дај ми кући.
Анђеле, плачи.
Ја страдам, ја сам јачи.
Ја нећу ући.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des