Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Тин Ујевић | ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ПУТОВАЊА




Анђеле, погледај натраг кући
и плачи;
но мени пусти да будем јачи;
ја нећу ући.

Мрзи ме да гледам своју младост.
Мрзи ме да ме прошлост веже.
И у биједи има радост
што нема мреже.

Ја немам мреже, ја немам веже.
Ја губим себе десетљећа.
Има у мени помама цвијећа,
и још имам равнотеже.

Чему се враћати на стара мјеста?
Ја мрзим гробља и старину,
и цијеним свјетло и ширину:
постоји цеста.

Имају куће старе и нове.
Туђе.
Ја немам куће.
Ништа ме не зове.

Тридесет година путовања,
брда проклетства.
Без посла и без занимања,
без средства

Сотоно, не дај ми кући.
Анђеле, плачи.
Ја страдам, ја сам јачи.
Ја нећу ући.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта