slike pesnika

Тин Ујевић – СУТОН У ЧОВЈЕКУ



 tin-ujevic-suton-u-covjekuНе може све што се вољело да се држи,
Немају све ствари непрекидне везе.
Многи лист чезнутљив горко сунце спржи,
Цијели комад душе угине од језе.

Има и у мени хладан ходник смрти,
Има тријем костура и дворана леша.
И у мозгу мојем млиница се врти,
А драге љубави трг немило мијеша.

Тко смије да каже: срце жртвовати?
Ипак срце вене, дио за дијелом.
Изгубљено никад више се не врати,
Никада се више надат срцу цијелом.

Нисам умро једном, него два-три пута.
Питање ме мучи: што ми још преоста?
И само невриједни какав траг мој плута.
Кад могу да волим, често већ је доста.

Склоности и среће гаде борца тријезна,
Који не опрашта изгубљену меку.
Свак се чуди новом, и већ нитко не зна
Кад погибе један свијет у човјеку.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта