и буди мирно несретан.
Таште су сузе, а јадиковке
ублажит неће горки сан.
Подај се пјаном вјетру живота,
па нек те вије било куд,
пусти ко листак нека те мота
у луди полет вихор луд.
Лети ко лишће што вир га вије
за лет си душо створена.
За земљу није, за покој није
цвијет што нема коријена.
