Слободна си кажем зимовкипре него што се веже.
И падне у ове речи што за трен
или два биће заробљене
у мојим устима облепљеним
нечитким тракама ваздуха.
Пре но што се нађем обгрљена
тунелима што утичу један у други
као весела болест чаврљања.
Између источних
и западних спаваоница.
Иза базарâ и дивљег растиња.
Испред стројева лудих
снајперских откочености.
Ах како су ми потребне
лагуне твојих очију.
И мале улице.
Ситан накит предграђа.
Да као талац смрћу уцењен
тихо кријумчарим сат за сатом.
Отпор туге. Лирику руба.
Свакидашње благо откупа.
