Слободна си
кажем зимовки
пре него што се
веже.
И падне у ове
речи што за трен
или два биће
заробљене
у мојим устима
облепљеним
нечитким
тракама ваздуха.
Пре но што се нађем обгрљена
тунелима што
утичу један у други
као весела
болест чаврљања.
Између источних
и западних
спаваоница.
Иза базарâ и
дивљег растиња.
Испред стројева
лудих
снајперских
откочености.
Ах како су ми потребне
лагуне твојих
очију.
И мале улице.
Ситан накит
предграђа.
Да као талац смрћу уцењен
тихо
кријумчарим сат за сатом.
Отпор туге.
Лирику руба.
Свакидашње
благо откупа.
