Textual description of firstImageUrl

Тодор Манојловић | СУСРЕТИ



Срео сам га недавно поново:
Случајно — свеједно сада где,
И да ли у сну или на јави? —
Прошао је мимо мене
Чинећи се невешт.
Или ме можда заиста није спазио? —
Могућно је и то:
Сећам се још добро и сам
Таквих наших расејаности,
Или утонулости у мисли,
Маштарије, виђења —
Из доба када смо двојица
Још били једно...
А после, дешава се баш и каткад
Да се и најбољи стари другови
Некако више не познају
Када им другарство једном дубље уђе у године.
Такав је већ ток живота.
Ипак ме је такнуло суморно
Што ме он не познаје више
(Свеједно сад да ли намерно
Или ненамерно —)
Он који је понео са собом
Бољи део мога живота
И ја са зебњом помишљам
Да када се једном опет сретнемо
Ваљда и ја њега више нећу познавати —
И онда ће свему бити крај.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана