
Шандор Петефи је рођен 1. јануара 1823. године од оца Србина и мајке Словакиње из Мађарске. Водећи песник мађарског романтизма. Крштено име му је Александар Петровић. Рано је напустио школско образовање, посветио се књижевном раду, новинарству и активностима везаним за револуцију. Учесник је револуције 1848. године.
Петефи је лирски и епски песник, романсијер и драмски писац. Светску славу је достигао љубавном, дескриптивном и лириком с револуционарним мотивима. У љубавној лирици је чисти романтичар који пева о својим интимним осећањима и расположењима. Његово певање одликују једноставност и непосредност обогаћени мотивима из народног живота.
Иако је страдао веома млад, оставио је значајно књижевно дело: Песма нације (1848), Бисери љубави (1845), Облак (1846); епови Витез Јанош (1844) и Апостол (1848); роман Џелатов конопац (1845).
Шандор Петефи је био веома вољен и цењен писац код Срба. Јаков Игњатовић је писао о сусрету с њим 1884. године; Јован Јовановић Змај је ценио Петефија и на српски језик превео и препевао му двадесетак песама; о њему пише са одушевљењем и тугом Ђура Јакшић.
Петефи је погинуо у борби 31. јула 1849. године у двадесет шестој години живота.