шта пријатеља већ је на дну гроба,
који у свако отворен је доба,
ал' нико смрти дан још не предсказа!
Никакво светско благо нема снаге
од смрти наше да откупи коже,
нити лопова тог отклонит може
од живота нам моћ песме нам благе.
Нек мисли који сласт живота нам сише,
у слепој трци срца раздрагана,
да жетва смрти сазрева све више.
Можда ће онај коме се песма хори
у мртвачкоме руху, овог дана,
ћутке нам дати знак: Memento mori!
