Textual description of firstImageUrl

Бранислав Прелевић СМИРЕНА ЕЛЕГИЈА


Љубави крв моју у својој стишај 
До моје потпуне смрти много ће воде проћи 
Moj лик обрастају маховина и лишај 
Изговарам речи које се крадом претварају у ноћи

Коњи у трку протутњаше изнад мене 
Твоме се лицу сунцокрети савише гладни сунца 
За коњима меким ходом газе деца и жене 
Уместо усне врес у љубавној ватри бунца

Помири се ca преосталом мојом крви
Она ти отвара врата у камену и нуди биљне лепоте
Из ње се легу змије славуји вране и црви
И прекасно сазнање да нас од земље смрт оте



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des