Увек смо нешто
најчешће оно
што испуњава простор
у време наше одсутности.
Нешто је увек ми.
Најчешће онда
када је простор
испуњен нашим присуствима.
Никада нисмо ништа,
ни у трену
потпуног заборава.
Знамо да увек постоји нешто
што се понекад сећа нас,
као што нешто зна да увек
постојимо ми
који га се понекад сећамо.
ПОДЕЛИТЕ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ
Facebook
Twitter
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.