Увек смо нешто
најчешће оно
што испуњава простор
у време наше одсутности.
Нешто је увек ми.
Најчешће онда
када је простор
испуњен нашим присуствима.
Никада нисмо ништа,
ни у трену
потпуног заборава.
Знамо да увек постоји нешто
што се понекад сећа нас,
као што нешто зна да увек
постојимо ми
који га се понекад сећамо.
