у пустињи живота.
Између две оазе,
изнад пустињског песка,
дижу се фатаморгане
која скраћују растојања
до у бескрај.
У њима живе они
који су изгубили све своје наде
да ће свет да их воли.
Непостојећу воду пију,
варљивим јелом се хране
и живе у највећој варци света
препуној неизрециве сање.
Умиру далеко од самих себе,
од земље и од неба
између две оазе
које нису могле да створе
уточисте за трећу.
Њих не сахрањује нико
осим ћудљивог ветра
који наноси песак
преко њихових палих теласа
и који иде даље.
