slike pesnika

Пол Верлен – СЕНТИМЕНТАЛНИ РАЗГОВОР



pol verlen sentimentalni razgovor
У пустом парку, низ слеђене стазе,
минуше начас две чудне приказе.

Очи су им мртве, а усне им троме
једва чујне речи са напором ломе.

У пустом парку, низ слеђене стазе,
дозваше прошлост две чудне приказе.

– Да ли се још сећаш давног жара свога?
– А зашто желите да се сетим тога?

– Да л' задрхтиш када неко ме спомене?
Да ли у сну виђаш моју душу? – Не, не.

– Ах! ти давни дани кад смо усне своје
спојили у срећи! – Да, да, могућно је.

– Сијаше нам нада са неба модрине!
– Нада је одбегла у небеске тмине!

Корачаху тако кроз траву свелу,
само ноћ је чула реч им невеселу.

(1868)

• С француског превео Данило Киш


Пол Верлен – СЕНТИМЕНТАЛНИ РАЗГОВОР

У староме парку, усамљеном, ледном,
Две сенке се среле у тренутку једном.

Очи су им мртве, говоре све тише: 
Ни речи њихове не чују се више.

Две сени, по мраку, у парку се среле 
Па речима прошлост оживет би хтеле:

– Сећаш ли се оних дивних успомена? 
– А што да се сећам тих прошлих времена!

– Да ли твоје срце још за мене бије? 
И да л' је у твом сну још мој лик?
                                              – Није!

– Ах, ти дивни дани! Љубавно чезнуће, 
Па сусрети:  чести пољупци...
                                        – Могуће.

– Па велике наде! Небо увек зрачно... 
– Наде су отишле, сад је небо мрачно!

Тако корачаше сред ноћне тишине. 
А ноћ само чула разговоре њине.

• Превод Трифун Ђукић



Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта