Textual description of firstImageUrl

Пол Верлен | СЕНТИМЕНТАЛНИ РАЗГОВОР




У староме парку, усамљеном, ледном,
Две сенке се среле у тренутку једном.

Очи су им мртве, говоре све тише: 
Ни речи њихове не чују се више.

Две сени, по мраку, у парку се среле 
Па речима прошлост оживет’ би хтеле:

- Сећаш ли се оних дивних успомена? 
- А што да се сећам тих прошлих времена!

- Да ли твоје срце још за мене бије? 
И да л' је у твом сну још мој лик?
                                           - Није!

- Ах, ти дивни дани! Љубавно чезнуће, 
Па сусрети:  чести пољупци...
                                         - Могуће.

- Па велике наде! Небо увек зрачно... 
- Наде су отишле, сад је небо мрачно!

Тако корачаше сред ноћне тишине. 
А ноћ само чула разговоре њине.
Превод Трифун Ђукић



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана