Textual description of firstImageUrl

Пол Верлен | МОЈ ИНТИМНИ САН



О жени непознатој сан ми се чудан враћа,
О жени што ме воли и што је мени мила,
Која никада није каква је и пре била,
А није ни друкчија јер воли ме и схваћа. 

И само таква она једина може ући 
У моје срце што за њу само није тајно 
Загонетка празна , а знојно ми чело тамно
Једина она сме да брише сузе лијући. 

Не знам да л' је црна, плава или риђа лепота. 
Име јој само памтим: звони мило и меко
Као имена драгих прогнаних из живота. 

Као поглед кипа поглед је њен уснули, 
А у гласу јој тихом, тешком и далеком
Гласови дрхте драги који су умукнули.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана