Textual description of firstImageUrl

Пол Валери | УСНУЛА




Какве тајне срцем пржи моја млада
душа што под благом маском цвет мирише?
Од чега топлином сачиња све више
то блистање жене коју сан савлада?

Ликујеш, о миру моћнији од јада,
дах, снови, тишина, победно затишје,
док вал и пуноћа тог сна се сјатише
на грудима ове противнице сада.

Уснула, дно златно сена и немара,
твој опасни одмор такве чари ствара,
о срно клонула крај виновог грања,

док душа одсутна по мраку се точи,
твој чист облик с пупком који рука склања
бдије; твој облик бдије, а ја ширим очи. 



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des