Textual description of firstImageUrl

Пол Валери | КЛОНУЋЕ



Ја сам као царство, касно, близу краја,
што барбаре бијеле како иду гледа,
Акростихе кујућ лијене стихе реда,
Слога златна, болна од сунчева сјаја.

У осами душа од досаде пати.
Крваве су битке, кажу тамо доље,
О, немоћни што смо, слаби и без воље,
Без жеље да радост живота се врати!

О, не моћи хтјети, о, чак нити хтјети!
Ох, испили све смо! Батхил, смиј се тише!
Ох, испили све смо, ријечи нема више!

Само пјесма једна ватри намијењена,
Један роб нехајни, што свеђ некуд лети,
И досада нека, бол непребољена.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана