Textual description of firstImageUrl

Пол Валери | ЈЕЛЕНА



Плавило! то ја сам... Из смртне пећине
Стижем да вал чујем како о хрид туче,
И галије видим како у свануће
Са низом весала промичу из тмине.

Моје руке зову господаре чија
Брада ми је прсте забављала бледе;
Плаках. Славили су суморне победе
И воде ишчезле под крмом галија.

Ослушкујем шкољке дубоке и трубе
Војне што равнају весла што вал љубе;
Јасни пој веслача сву хуку надвлада,

А бози, на прамцу где занети стоје
С античким осмехом ког пена напада
Пружају ми руке нодостојне своје.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана