Стижем да вал чујем како о хрид туче,
И галије видим како у свануће
Са низом весала промичу из тмине.
Моје руке зову господаре чија
Брада ми је прсте забављала бледе;
Плаках. Славили су суморне победе
И воде ишчезле под крмом галија.
Ослушкујем шкољке дубоке и трубе
Војне што равнају весла што вал љубе;
Јасни пој веслача сву хуку надвлада,
А бози, на прамцу где занети стоје
С античким осмехом ког пена напада
Пружају ми руке нодостојне своје.
