док буду венуле последње руже сунца.
Сањаћу са првим зрацима таме,
да си срећа која се рађа…
То ће бити августовске вечери
док буду венуле последње руже сунца.
Кад се позлате зрела жита
и свици запале кандила љубави,
дојезди ми са песмом на уснама…
Чекаћу те весео од протеклих киша,
и помало тужан од поплава.
Сабрана дела Пауна Петронијевића, књига пета (2012)
