Textual description of firstImageUrl

Франческо Петрарка‎ | ВИ КОЈИ ЗВУКОМ



Ви који звуком разасутих рима 
слушате уздах што беше срцу храна 
у првој тлапњи младеначких дана, 
кад делом други човек бејах свима,

различит стил што плаче и мисао има 
због пустих нада и због пустих рана, 
надам се да ће схватити ком је знана 
искуством Ијубав: опрост молим њима. 

Но свако је дуго, сада добро видим, 
о мени брбљ'о и тихо и гласно, 
па сам се себе често срамим јако; 

л плод је мојих тлапња да се стидим, 
и да се кајем, и да спознам јасно: 
кратак је сан на свету хтење свако.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана