Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Франческо Петрарка‎ | ‎* * *



Блажен био дан, месец и доба,
година и место предео и време,
кад су моје усне задрхтале неме,
а њене ме очи свезале ко роба.

И блажена нек је моја прва патња,
с којом ме беше љубав измучила,
и лук и стрела што ме оборила,
и ране што срцу моме посташе пратња.

И блажени нек су крици жудње веље,
с којим сам звао име чисто,
те обилне сузе, уздаси и жеље,

ко и бели папир на којему сада 
стичем себи славу: и мис'о ми, исто
што је само њена, што њој само спада.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта