и тајне птичије одгонетао
биљке сам разумео, и у ноћима
преписивао разговор трава
толике сам песме исписао
преписујући рукопис ветра
уз море, у ноћи, у планини
толике невољнике саслушати умео
и чинити им мале радости
без напора, без себичности имало
толике сам доброте и племенитости
умео у друге уткати
а да и превећ остане у мени
сан сам с радошћу на очи наносио
и буђењу се као дрвеће радовао
док сам те имао…
