Кад дође час, Боже, да се одметнем,
на другу обалу, међу своје,
помози, на час, бар, да сретнем
све оне што се сусрета боје;
шта ћу им рећи, шта прећутати,
каква ће вест од мене да се сазна,
да ли им долазим да се вратим
или као опомена и као казна?
Кад куцне ура да се крене,
у непостојање, у душа врт,
учини ко да је дошла по мене
Ленка Дунђерска, а не смрт…
