
Гледам те. Ти си, а ниси.
Руке су твоје. А нису.
Бар ми писмо напиши
да видим по рукопису.
Гледам те. Снег на коси.
И корак исти. Драг.
И ветар пахуље носи
и замеће ти траг.
Гледам те. А снег сипа.
И све те више знам.
У соби мирише липа.
Поноћ је. Опет сам.