Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Паун Петронијевић | БЕЛИ УЗВИК



Насред речнога моста седи прозебла птица ноћи
модрога кљуна и ногу слепљеног перја до смрти.
Под мостом тече река и вал многи доле ће проћи
незнано, исто ће бити ко живот обичан овај шкрти.

У звуку умире јецај далеког зова рањене звери
коју само птица на мосту може добро да схвати,
ко може даљину незнану да осети и тајну да измери
када у једном обичном звуку слух птици огрлати?

Без свега песма није имала онога за своје речи
да би последња младост вриснула силним зовом.
Ти, водо, испод моста реци: Ко ће птицу да излечи
у остављеној чедности под једним  кровом?



Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта