Негде су људи, слобода, свет
А терају за мном удараљке,
Пролаза нема, спутан сваки крет.
Тамна је шума и обала спруда,
Дебло је јеле оборено.
Пут је пресечен одасвуда.
Било шта било, све је свеједно.
А каквим се ја бавих злом:
Убица, злотвор, шта ли ?
Та сав свет плаче над лепотом
Земље, коју опевах у боли.
Па и тако, још мало до гроба,
Вера је моја – доћи ће доба
Сили ће подлости и свих злоба
Одолети још дух добра.
