slike pesnika

Оскар Давичо – ТРАГОВИ




Трагао сам трагом грожђа што зри од твоје врелине
за чиграма груди које су моје биле,
кроз окна улазио у таму планине
и дизао простирке сенки које су те криле.

Не гледај ме црног од бола, црњег од катрана
што капље преко леша дана и недеља.
Уђи ми у зеницу, она је маглом проткана.
Две године се ту бели твоја празна постеља.

Уђи, распорио сам лисицу, у њој сам збунио птицу.
У птици сам заклао смрт у трбуху паука.
У пауку ујео вука, уплашио баука
и скршио му ногом рогату десницу.

И крв питао: Где је, где је, где је
та неман, та неман што смрт сеје.





Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта