Textual description of firstImageUrl

Оскар Давичо | ТРАГОВИ



Трагао сам трагом грожђа што зри од твоје врелине
за чиграма груди које су моје биле,
кроз окна улазио у таму планине
и дизао простирке сенки које су те криле.

Не гледај ме црног од бола, црњег од катрана
што капље преко леша дана и недеља.
Уђи ми у зеницу, она је маглом проткана.
Две године се ту бели твоја празна постеља.

Уђи, распорио сам лисицу, у њој сам збунио птицу.
У птици сам заклао смрт у трбуху паука.
У пауку ујео вука, уплашио баука
и скршио му ногом рогату десницу.

И крв питао: Где је, где је, где је
та неман, та неман што смрт сеје.



Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана