Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Оскар Давичо | САМИЧАРИ



Сањам да су једног јутра тамничари 
затекли самице и окове празне 
у тамници муклој где су самичари 
умирали сами у гркљану казне.

С дна сенке видо сам очи загњурене, 
браћу где скидају с чела косу седу, 
чуо сам кључаре слободом рањене 
како луде у том празном мукореду.

Питају тишину: Како може бити 
да никога нема кад је ту још стена, 
строп читав, под камен, прозори несвити, 
ланци закључани, туга забрављена?

А ја знам, јер сањам, сваки другар где је, 
знам кључеве зида, птичји лет у врт и 
слободу, последња што се увек смеје 
с човеком, због ког се земља чуда врти.

Кључару, не тражи оне који траже 
да одвежу други свет у томе свету: 
из срца под крилом слазе да нас снаже
звездани чокоти на првом дрвету.

Долазе радници са врећама ражи, 
с кошницама меда, с "Друже, сад ће доћи, 
сад ће одмах доћи осмех који блажи 
бол, да ноћ не тече од ноћи до ноћи".

О, што бићу будан кад ће тамничари 
затећи окове и самице празне у 
тамници тихој, где су самичари 
избили на сунце из бездана казне!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта