slike pesnika

Оскар Давичо – КАРИЈАТИДА



oskar davico karijatidaМиришем цвеће снега, ја сочим траве младе
и не иштем зрелих киша материње сисе.
Ја битке змија и лигњи гледам: љубав раде:
из мечке рис извлачи тешких жена обрисе.

Ја — голобрадо млеко, ја — гибак, ја — шиљеже,
уста су ми слатка када ме дан из сна баци
међу сене и њеним ногама скочи са свеже
постеље вичући: — Лишћу је добро, земљаци!

Губе се у прангуми неба задриглог стабла.
Корен је срца — сунчан; други је разлог туги.
Ја сам биковски врат, ја — из њег севнула сабља,
до балчака заривен у све боје дуги.

Чекам, ја — узидан, ја — нагли, ја — рекалија,
у јарму свог темеља подметнут планинама.
Извучем ли врат ужасни свету из капија, облак ми није авлија,
где ти седиш под јабуком. Често, врло сама.


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта