
Олга Фјодоровна Бергољц рођена је 16. маја 1910. године у Петербургу. Завршила је Филолошки факултет Лењинградског универзитета. Била је новински дописник из Казахстана, затим сарадник фабричких новина у Лењинграду. Са књижевним делима за децу и омладину појавила се 1929. године.
Олга Бергољц је била удата за песника Бориса Корњилова. Њега су ухапсили 1937. године, а 21. фебруара 1938. стрељан је као активни члан антисовјетске троцкистичке организације. Исте године у децембру ухапшена је и она по оптужби да је у вези са непријатељима народа и учесник контрареволуционарне завере.
У затвору је провела седам месеци. Иако је била трудна, физички су је малтретирали, па је изгубила бебу. То јој је било треће дете које губи, јер пре овог умрле су јој две кћерке. После седам месеци тортуре ослободили су је оптужбе и рехабилитовали (3. јула 1939).
Но без обзира на личну трагедију, песникиња је у нашла снаге, не само за књижевни рад, него и за активно учешће у одбрани земље од немачког окупатора. За време опсаде Лењинграда радила је као спикер на радију и свакодневно је позивала своје суграђане, измучене глађу и хладноћом, да издрже све суровости рата. Зборник говора одржаних преко радија у опседнутом Лењинграду Говори Лењинград објавила је 1954. Била је аутор сценарија за чувени филм Лењинградска симфонија, драма Они су живели у Лењинграду и Код нас на земљи и књиге прозе Дневне звезде.
Интимна лирика Олге Бергољц, која је импресивно одсликала њену дубоку повређеност и непролазну тугу за изгубљеном срећом, схваћена не само као израз њене трагедије него и трагедије руског народа, објављивана је без политичке цензуре тек пошто су настали одређени демократски процеси у Русији.
Олга Бергољц је умрла 13. новембра 1975. године у родном граду.