slike pesnika

Олга Бергољц – МИХОЉСКО ЛЕТО



Природа има једно дивно доба,
кад је светлост бледа, а нежна топлота.
Са пролећном се такмичити може
његова спокојна и тиха лепота.

У ваздуху лети сјајна паучина
и меко нам наша додирује лица.
Раскошно пламте у парку рунделе
и чује се песма закаснелих птица.

Летње су олује отхујале давно.
Предале су своје благо тамне њиве.
Један ми је поглед довољан за срећу,
старе љубоморе ретко кад оживе.

О, мудрости штедрог михољскога лета, разумем те.
Ипак, понекад призивам срећу што се крије.
Где ли си, љубави ? Јави ми се, јави!
А шума је тиха, звезде све строжије,

То значи - време је кад падају звезде
и кад се заувек одлази, растаје.
А ја тек сада знам како се воли,
жали и разуме, опрашта и каје.

(1960)
• С руског превела Љубица Несторов


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта