slike pesnika

Олга Бергољц – МИХОЉСКО ЛЕТО



olga-bergoljcПрирода има једно дивно доба,
кад је светлост бледа, а нежна топлота.
Са пролећном се такмичити може
његова спокојна и тиха лепота.

У ваздуху лети сјајна паучина
и меко нам наша додирује лица.
Раскошно пламте у парку рунделе
и чује се песма закаснелих птица.

Летње су олује отхујале давно.
Предале су своје благо тамне њиве.
Један ми је поглед довољан за срећу,
старе љубоморе ретко кад оживе.

О, мудрости штедрог михољскога лета, разумем те.
Ипак, понекад призивам срећу што се крије.
Где ли си, љубави ? Јави ми се, јави!
А шума је тиха, звезде све строжије,

То значи - време је кад падају звезде
и кад се заувек одлази, растаје.
А ја тек сада знам како се воли,
жали и разуме, опрашта и каје.

(1960)
• С руског превела Љубица Несторов



    Можда вас и ово занима

    Претходно Следеће

    Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

    Љубавна поезија

    Најлепша љубавна поезија свих времена.

    Родољубива поезија

    Најлепша српска родољубива поезија.
    Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта