Textual description of firstImageUrl

Октавио Паз | ОДЛАЗАК И ПОВРАТАК



Блатњави новембар:
Умрљано камење плавкастоцрне кости
Неодређене палате

Ја сам прешао лукове и мостове,
Бејах жив у потрази за животом

У месечевом салону
Крвари светлост. Људи-рибе
Мењају хладне слике.

Бејах жив и видех многе авети,
Све кост и кожа и сви похлепни.
Кула топаз и крв,
Црне плетенице и ћилибар груди,
Подземна дама.

Тигар-јуница, хоботница, бршљан у пламеновима:
Спалио је моје кости и испио ми крв.

Постеља, угашена планета,
Замка огледала беху ноћ и тело,
Гомила соли, дама.

Једи моје остатке, сунце висоравни:
Био сам жив а пођох да тражим смрт.

• Превод Бранислав Прелевић



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана