slike pesnika

Октавио Паз – МОНОЛОГ



oktavio-paz
Под срушеним стубовима,
између ништавила и сна
круже моји будни сати,
слогови твога имена.

Твоја дуга коса риђа –
одблесак лета –
са жестином благом трепери
на плећима ноћи.

Уобичајена тама сна
што извире из руина
и прави те ни од чега.

Тешке плетенице, заборав,
влажна обала ноћи
где се шири, где удара
слепо море – месечар.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.