slike pesnika

Октавио Паз – МОНОЛОГ



oktavio-paz
Под срушеним стубовима,
између ништавила и сна
круже моји будни сати,
слогови твога имена.

Твоја дуга коса риђа –
одблесак лета –
са жестином благом трепери
на плећима ноћи.

Уобичајена тама сна
што извире из руина
и прави те ни од чега.

Тешке плетенице, заборав,
влажна обала ноћи
где се шири, где удара
слепо море – месечар.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта