Textual description of firstImageUrl

Петар Петровић Његош‎ | БОГ СЕ ДРАГИ НА СРБЕ РАЗЉУТИ



Бог се драги на Србе разљути 
за њихова смртна сагрешења. 
Наши цари закон погазише, 
почеше се крвнички гонити, 
један другом вадит очи живе; 
забацише владу и државу, 
за правило лудост изабраше. 
Невјере им слуге постадоше 
и царском се крвљу окупаше. 
Великаши, проклете им душе, 
на комате раздробише царство, 
српске силе грдно сатријеше; 
великаши, траг им се утро, 
распре сјеме посијаше грко, 
те с њим племе српско отроваше; 
великаши, грдне кукавице, 
постадоше рода издајице. 
О проклета косовска вечеро, 
куд та срећа да грдне главаре 
све потрова и траг им утрије, 
сам да Милош оста на сриједи 
са његова оба побратима, 
те би Србин данас Србом био! 
Бранковићу, погано кољено, 
тако ли се служи отачаству, 
тако ли се цијени поштење? 

Одломак из "Горског вијенца"



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана