Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Никола Шоп | НЕВИНОСТ




Дању је будно скрива обично одијело. 
Оно се тако скромно до кољена шири. 
Људи јој виде само лице бијело 
И руку, што чедно из рукава вири. 

Ноћу, кад са ње пане хаљина свјетлоплава 
И спусти се низ врата малог стана, 
Невиност јој се кроз бијело оцртава. 
И постеља буде од ње обасјана. 

У сну, кад са ње склизи покривач бјеличасти. 
Трну се звијезде да сакрију чари њеног лика. 
Тад јој се око постеље надвирују сабласти. 
То су грјешне жеље ноћних пролазника. 

Међу њима се сија само једна сјена: 
Немирна моја душа, тужна луталица. 
Она нечујно долети до кревета њена. 
И тихо је покрије, спуштених трепавица.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта