Кад још бдију сиромаси твоји,
Скромном кројачу одвест ћу те да ти
Једно обично одијело скроји.
И обућару малом, који сву ноћ кује
Оштре чавле у тешки потплат.
Док творнице ципела жучно брује,
Милијун пари скују за један сат.
Затим човјеку, који шешире прави
Са спуштеним ободом да скрију бол.
Један ће да се накриви и на твојој глави
Простран да у се прими и твој ауреол.
Онда ћемо поћи у крчму крај града
Која личи на стари, насукани брод.
Гдје браћа за столом од силног јада
Бацају чаше и шешире на под.
Први крик пијетла бит ће бритка стријела
Од које ће ти срце да крвари.
Други крик пијетла бит ће мрак у дну чела.
Препознат нећеш ни људе ни ствари.
А трећим криком кад се пијетли јаве,
О Исусе, затетурат ћеш од бола.
Твој шешир ће пасти с главе.
Шешир и ауреола.
