Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Пабло Неруда | НИШТА МИ НИСИ ДАЛА



Ништа ми дала ниси и због тебе руже
Мог живота губе листове безнађа,
Јер видиш исте ствари које гледам,
Земљу – и небо што се над нама рађа,

Јер мрежа твојих нерава и вена 
Што одржава тебе и лепоту твоју
Сигурно задрхти од пољупца чистог,
Сунчевог што пада и на усну моју.

Жено, ништа ми дала ниси, па ипак 
Кроз твоје биће осећам земаљске ствари;
Радостан сам што могу да гледам земљу
Где срце твоје одмара и туку му дамари.

Залуд ми моја осећања бране – 
Цветови нежни што се ветру смеше – 
Јер наслућујем птицу у лету 
Што чежњу твоју плаветнилом посу.

Па ипак, ништа ми ниси дала, 
Твоја младост не цвета за мене,
С осмеха твог бакарног водопада
Неће се напојити моја жедна стада.

Нафору коју не окусише твоје усне, 
Поклони љубљеном који ће те звати
Изаћи ћу на пут с љубављу мојом у руци
Као са чашом меда за оног кога ћеш заволети.

Већ видиш, ноћ звездана, песма и пехар 
Из којег испијаш воду коју пијем,
Живим у твом животу и ти у моме живиш,
Ништа ми ниси дала а, ипак, све ти дугујем.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта