Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ненад Митров | ПИЈАНО




Кроз вечерњу тишину ромори песма мира;
на рубу слуха клизи сетан јек виолине.
Под тамним балдахином сањиве месечине
ја пијем млако вино утехе из путира

носталгије, па спирам с душе све мутне вине
и узбуђења дана. Лагано, из оквира
самоће, издваја се чудесна слутња: сине,
и уморно ми срце флуидом среће дира.

Ја осећам где овај момент, благ и свечан,
урезује у биће хијероглифе знане,
и смис'о њин се у ме упија, драг и вечан,

те у срж моју лије хармонију Нирване.
Ја тонем у тајанство, од смрти и сласти ткано;
и с јеком виолине у сутону мрем пијано...


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта