Да раскројим то траљаво ткиво,
у месо задерем јалово - живо,
у наслагу ову вајну недуга и наказе!
Лакрдија грозна већ ми се досадила!
Већ сувише се намучих с телом,
тим рђавим и инфамним делом,
што Злотвора неког црног је израдила
опака ћуд. О, бедно рухо ми сашила
нечастива и сулуда Рука!
Свих незграпности крпарија пука!
Кукаван, кржљав, са очајним ликом страшила,
Ја около базам, под грдним сопћућим самаром.
Цинизму нишан, свака будала
ме гађа блатом бездушних шала -
сваки миг мојих ближњих млати ме шибом и шамаром.
Болести разне што ме мучки разуђују,
и отрови што ме сишу и суше,
и грознице што по живцима буше,
немири многи који срце узбуђују -
све недаће тешке које душа ми препати,
све саблазни са мукама свима:
у телу све то корен свој има,
у фаталном телу - зато, треба га цепати!
