Textual description of firstImageUrl

Ненад Митров | МАКАЗЕ АМО




Маказе амо! Оштре дајте ми маказе!
Да раскројим то траљаво ткиво,
у месо задерем јалово - живо,
у наслагу ову вајну недуга и наказе!

Лакрдија грозна већ ми се досадила!
Већ сувише се намучих с телом,
тим рђавим и инфамним делом,
што Злотвора неког црног је израдила

опака ћуд. О, бедно рухо ми сашила
нечастива и сулуда Рука!
Свих незграпности крпарија пука!
Кукаван, кржљав, са очајним ликом страшила,

Ја около базам, под грдним сопћућим самаром.
Цинизму нишан, свака будала
ме гађа блатом бездушних шала -
сваки миг мојих ближњих млати ме шибом и шамаром.

Болести разне што ме мучки разуђују,
и отрови што ме сишу и суше,
и грознице што по живцима буше,
немири многи који срце узбуђују -

све недаће тешке које душа ми препати,
све саблазни са мукама свима:
у телу све то корен свој има,
у фаталном телу - зато, треба га цепати!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана