Textual description of firstImageUrl

Мирјана Бекчић | СТРАХ КАО ОКОВ




Смисао у овом бесмислу не налазимо
док лутамо по шареним травама прошлости,
тражећи сетну ноту заборава,
свега од пре.
Претачемо време у невреме,
коцкамо се са сутра и јуче,
заборављајући животарење од данас...
Шта год да нам се нуди заплетемо,
јер једноставно не умемо,
а толико о томе сањамо,
ми - мали Људи,
који би могли бити велики,
када се не би бојали.
Страх је чудо над чудима,
везује нас у свим жељама.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана