Textual description of firstImageUrl

Мирјана Бекчић | НОВА БАРКА




Шапутала сам киши
Да спере све са сиве мождане коре
Да заборавим песме и приче

Говорила ветру
Да са костију и месо однесе
Да обрише отиске туђих прстију

Молила громове да загрме јаче
Слух оштете, да не чујем
Ни плач
Ни јецај
Ни страдање

Клечала пред муњом
Да светло своје у олујним ноћима укине
Пусти гром да удари без предзнака
И очисти све што у људима људско није

Нико ме чуо није...



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана