Да спере све са сиве мождане коре
Да заборавим песме и приче
Говорила ветру
Да са костију и месо однесе
Да обрише отиске туђих прстију
Молила громове да загрме јаче
Слух оштете, да не чујем
Ни плач
Ни јецај
Ни страдање
Клечала пред муњом
Да светло своје у олујним ноћима укине
Пусти гром да удари без предзнака
И очисти све што у људима људско није
Нико ме чуо није...
