Textual description of firstImageUrl

Мирјана Бекчић | ЈОШ САМО ОВДЕ СЕ СРЕЋЕМО




Пишем ти
јер једино тако још умем
оно што мислим негде да сместим.

Занемела сам,
свака реч у грлу ми застаје,
баш онако како си желео да буде.

Пишем ти,
и нек ово буде последње писмо
и последње место на ком се срећемо.

Пишем зарад прошлих дана
оних који су се таљигали,
и оних ноћи у којима
једино звезде знају
како смо љубав тамничили
и убили.

Пишем ти
због сваког сутра,
у која идем са два кофера.
Не пакуј ми ни мрве своје жртве
тај терет ипак теби остављам.

Пишем ових неколико редова
јер, желим да знаш
да имам још дуге између два длана
и вере у један обичан загрљај
у свим бојама



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана