Милица Стојадиновић Српкиња рођена је у Буковцу, у Срему (тадашња Аустрија) 1828. године. Била је ћерка свештеника Василија Стојадиновића и веома везана за Војводину и Фрушку гору. Звали су је и Врдничка вила. У младости је била позната по својој патриотској поезији, која је била у директној вези са националним буђењем. Њена прва књига Песме објављена је 1850. године и имала је два издања 1855. и 1869. године. Такође је објавила и дневник У Фрушкој гори 1854. године у три дела који су објављивани 1861. 1862. и 1866. године. Говорила је немачки и преводила са овог језика. Такође, Милица се сматра првом женом која је била репортер – извештавала је о бомбардовању Београда 1862. године.
Последњу деценију свог живота провела је у Београду, где је умрла 1878. године потпуно заборављена и сиромашна.
Дела ове песникиње:
Песме (1850) (1995)
Песме, књига 2 (1855)
У Фрушкој гори 1854. (1861)
У Фрушкој гори 1854. св. 2 (1862)
У Фрушкој гори 1854. св. 3 (1866)
Песме Милице Стојадиновић (1869)
У Фрушкој гори 1854. (1985)