Велимир Живојиновић Mасука – ЗИМА

Прене се дан, прими
срца мог као буђење,
на путу зими.

Цео се видик сними
ко звона последњег суђење.

Зашкрипи подне, прође.
Брава раструже челиком.
Тамничар дође.

Душа по покрову пође
тихо молепствију великом.

Велимир Живојиновић Масука

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ

Претходно Следеће

Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.