Textual description of firstImageUrl

Велимир Живојиновић Mасука | ЗИМА




Прене се дан, прими
срца мог као буђење,
на путу зими.

Цео се видик сними
ко звона последњег суђење.

Зашкрипи подне, прође.
Брава раструже челиком.
Тамничар дође.

Душа по покрову пође
тихо молепствију великом.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана