Textual description of firstImageUrl

Велимир Живојиновић Масука | ЗА МРТВОМ ЗВЕЗДОМ

Наиђе, буде, па носиш у глави 
данима лик један случајно негде спажен: 
кo да отежа на грани сна, заплави 
у сочни цвет, маглама чежње влажен. 

Наиђе,буде. - Шта сниваш, срце, тада? 
Што ти мирише небо руменим росама крви? 
Што ти на откуцаја вал, као са чесме, пада 
доброте болне млаз, и ту се гуши и мрви? 

Чежња? - Ал' за чим? Поздрав - Али коме? 
Туга? - Због чега? - Ил' све то? - И све то споји 
мисо у лик тај једва виђен, који 

таласи душе и немају, и ломе: 
онако као вода звезде лик, 
далеке, мртве можда, и драге звезде лик.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des