Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Федерико Гарсија Лорка | ПЕСНИК МОЛИ СВОЈУ ЉУБАВ



Љубави моје крви, смрти жива, нема,
залуд очекујем реч писану твоју
и мислим с цветом који губи боју,
кад живим без себе, боље да те немам.

Уздах је бесмртан. Стена, мира пуна,
не познаје сену нит се од ње крије.
Срцу унутрашњост од потребе није
онај мед смрзнути што га точи луна.

Но ја то истрпех. Раздерах вене за те,
а тигар и голуб у твом су струку
од бола уједа и љиљани пате.

Стога речима испуни моју луду муку,
или ме пусти да живим у тишини,
у ноћи моје душе вечној помрчини.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта