Textual description of firstImageUrl

Федерико Гарсија Лорка | ПЕСНИК МОЛИ СВОЈУ ЉУБАВ



Љубави моје крви, смрти жива, нема,
залуд очекујем реч писану твоју
и мислим с цветом који губи боју,
кад живим без себе, боље да те немам.

Уздах је бесмртан. Стена, мира пуна,
не познаје сену нит се од ње крије.
Срцу унутрашњост од потребе није
онај мед смрзнути што га точи луна.

Но ја то истрпех. Раздерах вене за те,
а тигар и голуб у твом су струку
од бола уједа и љиљани пате.

Стога речима испуни моју луду муку,
или ме пусти да живим у тишини,
у ноћи моје душе вечној помрчини.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана