logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Федерико Гарсија Лорка | ОСВИТ



Моје потиштено срце
наслућује пре свитања
горчину својих љубави
и сан свих растојања.

Јутарња светлост носи
расаднике пуне жала
и безоку патњу која
у средишту душе сања.

велика гробница ноћи
диже своја црна платна
да прекрије с даном
површја силна звездана.

Шта ћу сред ових поља 
купећи гнезда и грања,
изгубљен од праскозорја
и с душом пуном мрака?

шта ћу кад твоје су очи
мртве за светла јасна,
кад плот ми сазнати неће
топлину твојега даха!

Што те заувек изгубих 
у чистом смирају дана?
Моја су прса сад мрзла
као звезда без пламсаја. 

Април 1919.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта