Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Федерико Гарсија Лорка | ОСВИТ



Моје потиштено срце
наслућује пре свитања
горчину својих љубави
и сан свих растојања.

Јутарња светлост носи
расаднике пуне жала
и безоку патњу која
у средишту душе сања.

велика гробница ноћи
диже своја црна платна
да прекрије с даном
површја силна звездана.

Шта ћу сред ових поља 
купећи гнезда и грања,
изгубљен од праскозорја
и с душом пуном мрака?

шта ћу кад твоје су очи
мртве за светла јасна,
кад плот ми сазнати неће
топлину твојега даха!

Што те заувек изгубих 
у чистом смирају дана?
Моја су прса сад мрзла
као звезда без пламсаја. 

Април 1919.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта