Textual description of firstImageUrl

Федерико Гарсија Лорка | ОСВИТ



Моје потиштено срце
наслућује пре свитања
горчину својих љубави
и сан свих растојања.

Јутарња светлост носи
расаднике пуне жала
и безоку патњу која
у средишту душе сања.

велика гробница ноћи
диже своја црна платна
да прекрије с даном
површја силна звездана.

Шта ћу сред ових поља 
купећи гнезда и грања,
изгубљен од праскозорја
и с душом пуном мрака?

шта ћу кад твоје су очи
мртве за светла јасна,
кад плот ми сазнати неће
топлину твојега даха!

Што те заувек изгубих 
у чистом смирају дана?
Моја су прса сад мрзла
као звезда без пламсаја. 

Април 1919.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана